Dobila sam 131 „ne“ i prvi put ih nisam shvatila lično

⏰ Vreme čitanja: 5 minuta

✂️ LSŠ (Long Stori Šort)

→ Prošle nedelje 131 žena i dva muškarca rekli su mi „ne“. Nekada bih od toga napravila apsolutni dokaz da sa mnom nešto nije u redu. Juče sam imala jedna potpuno drugačiji uvid koji delim sa tobom.

Za mene je „ne“ nekada bilo odraz toga da sa mnom nešto nije OK. Da nisam dovoljno dobra ili da nešto sigurno radim pogrešno.

I čak i kada bih dobila jedno jedino „ne“, uz potpuno smisleno obrazloženje koje objektivno nema nikakve veze sa mnom, mene bi to opet pogodilo. Racionalno bih mogla da kažem sebi: „Sandra, ovo zaista nije lično.“ Ali ispod toga bi ostajalo pitanje: Dobro, ali šta ako ipak jeste?

Samo da me ne odbiju

Kada danas gledam unazad, shvatam da zbog toga mnogo stvari, i u privatnom i u poslovnom kontekstu, nisam ni radila. Ne zato što nisam želela, nego zato što sam znala da bi mogle da me dovedu u vrlo neprijatnu situaciju u kojoj postoji realna mogućnost da neko kaže:

• Ne.

• Neću.

• Ne želim.

• Ne sviđa mi se.

• Nije za mene.

• Ne biram tebe.

A ako ne pitaš, ne ponudiš, ne napraviš, ne objaviš, ne pozoveš, ne izgovoriš naglas šta želiš… onda to postaje siguran način da nikada ne budeš odbijena. 

Doduše, postoji i jedna nezgodna posledica. Nećeš dobiti ni mnogo „da“.

A onda sam dobila 131 ne

Prošle nedelje sam odlučila da pročistim svoju mejling listu. Ali ne tako što ću da pogledam ko poslednjih nekoliko meseci ne otvara moje mejlove i onda ih samo krišom obrišem, što je prilično čest način čišćenja liste.

Htela sam da pitam: "Ko želi da bude ovde?"

Ako želiš, napravićeš jedan mali korak za koji je potrebno desetak sekundi i prijaviti se na novu listu. Ako ne želiš, nećeš.

Nakon toga, na novu listu se nisu prijavili 131 žena i dva muškarca. Dakle, mogla bih tehnički da kažem da sam za sedam dana dobila 133 „ne“. Ali pošto je moj newsletter toliko ženski prostor da su se ti muškarci verovatno i sami pitali šta rade ovde, ostaviću brojku na 131. 😅

Pre par godina bi za mene to bila katastrofa ogromnih razmera

Prvo, sama ideja da ovo uradim bila bi nezamisliva. Da bukvalno pozovem ljude da odluče da li žele da ostanu ili ne. Jesi li ti normalna?

A kamoli da onda sednem i gledam brojku koja kaže da nije jedna osoba rekla „ne“. Nije deset. Nije pedeset. Nego 131.

I ovog puta sam bila prilično uplašena kad sam taj mejl pisala. Ne znam ni da li bih sledeći put mogla da uradim nešto slično. Ali sam ga ipak poslala.

I evo šta me je totalno iznenadilo.

Osećala sam se baš dobro. Ne ono „ubediću sebe da je ovo dobro jer sam pročitala da tako treba da razmišljam“. Stvarno dobro. Lagano.

Zato što sam napravila jedan veliki, lep prostor za neka nova DA.

Jer ono što sam stvarno želela nije bila što veća mejling lista. Želim da u svom prostoru, poslovnom ili privatnom, fizičkom ili digitalnom, imam ljude koji stvarno žele da budu tu.

Da tu budu žene koje stvarno žele da čitaju ono što pišem i da na ovoj listi budu one kojima moji mejlovi nešto znače.

Ne mora svaki mejl da ti promeni život. Ne mora nijedan. Bože sačuvaj, koliki bi to pritisak bio svakog četvrtka. 😱 🫪

Neće svaki imati neku bitnu lekciju. Nekad će, kao ovaj danas, biti samo nešto što sam ja primetila kod sebe i pomislila: Možda će još nekome značiti da ovo pročita.

Posebno nekome ko se danas nalazi tamo gde sam ja skoro bila i kome jedno „ne“ još uvek zvuči mnogo više kao procena sopstvene vrednosti nego kao nečiji odgovor.

NE kao informacija

Neću sad da pravim veliku psihološku analizu našeg odnosa prema odbijanju. Na ovoj listi ima dosta psihoterapeutkinja i vrlo rado ću taj deo prepustiti vama. Ali ono što mogu da kažem iz svog iskustva jeste da mi se čini da u nekom trenutku „ne“ prestane da bude automatski lični poraz. I postane informacija.

• Neko neće kupiti tvoj program.

• Neko te neće angažovati.

• Neko neće reagovati na tvoju objavu.

• Neko će završiti saradnju.

• Neko će ti reći da mu tvoje nove cene ne odgovaraju.

• Neko će ti reći da mu se nešto što radiš ne sviđa.

I onda možeš da se pitaš: Da li postoji nešto što želim da naučim iz ovog „ne“?

Da li želim nešto sledeći put da uradim drugačije? Ako da, šta tačno?

A ako pogledaš situaciju, razmisliš o njoj i zaključiš da i dalje stojiš iza toga što radiš, kako radiš i šta nudiš, onda je sasvim okej da neko kaže: Ne, nije za mene.

Jer druga strana slobode da budeš svoja, radiš stvari na svoj način i biraš šta želiš jeste da i drugi ljudi imaju potpuno isto pravo.

Da kažu da.

I da kažu ne.

Kakav je tvoj odnos sa „ne“?

Možda si psihoterapeut, psiholog ili kouč, pa imaš mnogo stručniji pogled od mog. 

A možda, kada sklonimo sve uloge, titule, znanja, sertifikate i ono čime se bavimo, samo imaš svoje iskustvo sa tim malim, ponekad baš neprijatnim slovima: N-E.

• Da li te „ne“ još uvek pogodi?
• Da li ga doživljavaš kao informaciju?
• Ili si naučila nešto što je promenilo tvoj odnos prema odbijanju?

Ako ti se piše nekoliko rečenica, baš bih volela da čujem kako ti gledaš na ovu temu.

I za kraj, želim nešto da kažem vama koje ste mi rekle DA time što ste izabrale da ostanete na ovoj listi. I vama koje mi već godinama ukazujete poverenje kao klijentkinje. A i svakoj od vas koja će mi možda reći DA u budućnosti.

Hvala. Ali, stvarno! Od srca i duše. 💕 🙏🏻

Kao i do sada, potrudiću se maksimalno da to poverenje opravdam.